Čija su krmad podno puta?

KrmadE ovako, stane moj muž da sipa vode na onaj izvor iz potpornog zida, prije „tunjela“ u Zaostro da napuni hladnjak. Ja dangubna i denikotinizirana izađem iz kola i ničim izazvana riješim da pogledam obalu Lima. Kad, tamo, imam šta da vidim. Bar sedam crknutih svinja.

Poučena prethodnim iskustvom ne pada mi na pamet da zovem Komunalnu policiju, manekeni šetaju uniforme i rokovnike po kasabi. Lijepo fotografišem inkriminisanu krmad i riješim da učinim nešto po tom pitanju, tu sam se zeznula.

Za početek objavim slike krepanika na FB, pokušam da animiram neke adrese ne bi li se uključili u akciju i pogurali stvar. MUĆAK.

Dalje pozivam razne inspekcije: Zdravstveno sanitarna inspekcija 020-608-015/016 Veterinarska inspekcija 020-621-007, Zaštita životne sredine 020-234-413, Zaštita životnog prostora 020-446-356, Ekološka inspekcija 078-119-640, Inspekcija za vode 020 663-206. Niko ne odgovara, vikend. OK šaljem mailove.

Sviće sunčani ponedeljak, ja se latim telefona i pozivam redom, niko se ne javlja, tek je 9 i 20, još se nisu rasanili.

Obavještavam beranski HES, povratna informacija to je nadležnost veterinarske inspekcije. I počinje igranka.

Pozivam glavnu crnogorsku inspektorku Mirjanu. KO JE? javlja se dr vet med.

Predstavljam se i počinje driblanje, prva konstatacija je to nije naše (omiljena izjavna rečenica svih državnih službenika otkriću kasnije) priupitah se da nisam dobila beransku Komunalnu policiju, jer to je njihov moto. I gomila pitanja: Da li su to mali krmčići? Da li imaju minđuše? Od čega su krepali? Kako ja znam da li je to zaraza... To je bilo kreščendo naše komunikacije. Hvala dr vet. med!

Moja pretpostavka je da su krmad izvršila masovno samoubistvo. I tako dalje od telefona do telefona.

Inspekcijska uprava 080 555 555, pošto sam se predstavila i pitala s kim razgovaram odgovor je bio sa službenicom, ne no pričam sa vojnim atašeom ekvadorske ambasade.

Oni ne odgovaraju mailom na telefonske prijave inače to nije njihovo, jer to je u Beranama.

Pametnice moja SLUŽBENICE Berane jes Crna Gora, ako nisi znala. A gdje ja živim i koliko daleko od masovne krmeće grobnice, zašto mi smeta ako nije pod moj prozor a i prozor ne moram da otvaram na ovaj kijamet.

Tako sam se ja sitana natorokala sa raznim državim službenicama. Vjerujem da se danas mnogo nokata isturpijalo dok sam ja, pokušavajući da budem savjesni građanin, PRIJAVLJIVALA KAKO ĆE ISPASTI MOJ SLUČAJ.

Dok sam ja zidala telefonske račune službenice su vadile nepotrebne papire iz tašni i vježbale muskuluse abducense i adducense okuli.

Na koncu sam razgovarala sa Draganom, civilizovanom komunalnom inspektorkom iz Berana, koja je dokazala da je izuzetak pravilo i da u gomili uhljeba postoji neko ko radi.

Ko prvi djevojci njegovo dijete. Ja se pređoh ove rede Jer sam očekivala da će sistem sistematski da ukloni lešine, otkrije od čega su krepali ili koja ih je grdna nevolja nagnala da se masovno samoubiju - poznata su nasukivanja kitova pa su možda krmad pod dejstvom psihoaktivnih supstanci utripovala da su grbavi kitovi ili bar morske kornjače. Da će se bacač krmadi s ramena naći i adekvatno nagraditi da narednih sedam godina jede po jedno krme koje je tako bačio.

Čitam ovaj tekst i pitam se ko mi je kriv, pa moj muž naravno.

Da je on kući napunio hladnjak atomobila ništa se od ovog ne bi desilo.

dr Sanja Kovačević