Moj majstorOdlučio sam da na svom lokalu postavim metalna vrata. S tim u vezi pozvao sam majstora koji mi je najpre zatražio "metar", a onda i olovku i papir rekavši mi da ja upisujem rezultate, jer je on zaboravio svoje naočare.

Posavetovao me je da usput pravim šematski prikaz kako bi se on kasnije lakše snašao.

Zatim sam pošao i kupio 18 metara cevi tog i tog profila, toliko šrafova, toliko šarki, toliko farbe, toliko lima, toliko ovoga i onoga.

Čim sam se vratio iz trgovine, pozvao sam majstora koji je odmah zapitao da li imam brusilicu. Odgovorio sam ponizno da nemam.

„I brusilicu i bušilicu da nabaviš! To je glavno, ne mogu početi bez tog minimuma alata. A o aparatu za zavarivanje i da ne govorim!“

Hteo sam da ga pitam da li, možda, on ima alat, ali sam odustao. Ne znam da li bi ga to naljutilo.

„Posudi negde“, čuo sam ga kako mi daje sjajnu ideju. „I potraži produžni kabal za struju, on uvek zatreba.“

„I ono drugo čega se nisam setio, a trebaće nam.“

„Uzmi sve, da ne ideš dvaput!“

Dovijao sam se na razne načine da bih, nakon sat vremena, ponovo pozvao majstora i saopštio mu da sam sve što je tražio pribavio.

Požalio mi se da nema prevoz i da bi bilo bolje da dođem po njega, kako bi što pre startovao.

S nestrpljenjem sam očekivao veliki trenutak kada će, konačno, da zasuče rukave. Malo mi je bilo čudno što je u odelu ibeloj košulji sa kravatom. Uz to još i uredno obrijan, a ne nosi ni zaštitne rukavice, ni kapu.

Odmah smo prionuli na posao. U stvari, za početak, samo ja. Ali sam jednako očekivao da ću svakog trena i njega videti u radu.

Nisam znao da umem da zavarim metal. Što se bušenja tiče, to mi je krenulo iz prve! Kao i šmirglanje i farbanje.

Majstor je neko vreme bio uz mene, a onda, da ne bi smetao, sklonio se i uzeo da prelistava novine. Kada je došao do ukrštenih reči tu se zadržao dobacivši mi da mu dobacim olovku.

Tako je izgubio malo vremena pre nego što je otišao.

Naime, izvinio se rekavši da mora da me napusti na sat ili dva jer ide na neko saučešće. Zbog toga je bio nalickan i sređan.

Na odlasku me je ohrabrio da neću pogrešiti ako sve odradim onako kako sam nacrtao. Nije došao ni za sat, ni za dva. Ni toga dana, već sutradan. Šta se ovde dešavalo nije imao pojma, tek, video je postavljena vrata na lokalu. Kad sam ga pitao kako mu se sviđa, rekao je damu se dosad niko nije požalio na rad.

Onda je otvorio novčanik i pitao šta je moje. Ne znam šta je time hteo. Da pomislim kako je to njegov lokal, uzmem novac i odem?

Ili sam, možda, ja bio majstor?

Perica Jokić

Aforizam dana:

Bila sam potpuno luda za njim. To me je opametilo.
Sandra Petković
Aforizmi >>>

Otvorena televizija

Predstavljamo knjigu:

Preporučujemo knjigu:

 

Zeljko Rutovic Postmediji knjiga

 

Priča eSpone