BrijacnicaŽivio je nekada u jednoj malenoj varoši neki brica! Brica je imao dobro razrađenu brijačnicu i prelijepu suprugu, koja, barem je tako izgledalo na prvi pogled, nije bila dovoljno razrađena! Svi muškarci su bili, listom, zaljubljeni u nju, ali ona nikada nije nikoga ni udostojila pogledom, a nekmoli riječju, izuzimajući uobičajene kratke odgovare na pozdrav, pa, i pored svega toga, opet niko nije mogao reći da je bila ohola ili nevaspitana! Čak su i žene, a i stasale djevojke, pohvalno govorile o njoj, diveći se, bez ikakvog uvijanja, njenoj raskošnoj ljepoti.

Radio je tako brica mukotrpno, neumorno i stekao je popriličan imetak, a ljepojka, predmet mnogih tajnih požuda i pohote, ostajala je kući da samuje i gotovi razna jela, jer je bila, sem što ju je dobri Bog obdario neviđenom ljepotom, uistinu, i dobra kuvarica. Ona je znala za takve mirođije i začine, koje nijedan varoški kuvar ili kuvarica, nijesu mogli ni da sanjaju.

Jednog prijepodneva, u vrijeme kad su u varoši uveliko počeli da mirišu jorgovani, banuo je iznebuha u brijačnicu neki mladoliki, uglađeni i, moglo bi se slobodno reći, prilično privlačni gospodin.

- Dobar dan svima - naklonio se nepoznati.

- Dobar dan - odgovorili su svi u glas.

- Gospodine - obratio se brici - kad ja mogu doći na red za brijanje?

Brica je obuhvatio pogledom mušterije:

- Ovako! Evo, upravo jednog šišam! Trojica čekaju na brijanje i jedan za podšišavanje. Poslije njih ste vi na redu.

- Hvala, vam - odgovorio je učtivo i izašao iz brijačnice.

Sjutradan, skoro u isto vrijeme, opet se u brijačnici pojavio nepoznati.

- Moj naklon, gospodo! - I naš vama - bili su složni svi prisutni.

Opet se obratio brici:

- Poštovani gospodine, ne bih da budem dosadan, ali bih vas pitao kad ja mogu doći na red za brijanje?

Opet je brica pogledao po prostoriji i kad se presabrao, odgovorio je:

- Dragi gospodine, kao što vidite, ovu mušteriju trenutno brijem, tek sam počeo, za šišanje čekaju trojica, za podšišavanje dva i za brijanje jedan! Odmah poslije njih vi ste na redu. 

- Hvala, vam veliko, dobri majstore - odgovorio je i izašao van.

Prekosjutra, baš u isto vrijeme, opet je u brijačnicu stupio nepoznati gospodin.

- Dobar dan, dobri ljudi - pozdravio je umilno sve prisutne.

- Dobar dan i vama, gospodine - odgovorio je hor onih koji su čekali na brijanje, šišanje i podšišivanje, zajedno sa bricom i njegovim mladim pomoćnikom.

- Uvaženi i ljubazni domaćine - po treći put se obratio brici - kad bih ja mogao doći na red za brijanje i podšišavanje?

- Dragi gospodine! Evo, upravo, podšišavam jednog, a čekaju još njih četvoro za šišanje i petoro za brijanje. Odmah poslije njih vi ste na redu.

- Uh, odlično, baš vam hvala - bio je opet ljubazan neznanac i izašao je van. Brijačnicu je zapljusnuo miris rascvjetalih jorgovana iz obližnjih vrtova, po kojim je i varošica bila prepoznatljiva, pa su mnogi putnici namjernici znali da je nazivaju varoš jorgovana.

Brica je, ne časeći časa, odložio makazice i pozvao je u stranu svojeg pomoćnika koji je neumorno trljao četkicom po sapunu za brijanje, da bi prikrio iznenađenje izazvano višednevnim raspitivanjem naočitog neznanca.

- Vidiš li ovo?

- Šta, gospodine? – pravio se nevješt pomoćnik.

- Ovaj nepoznati gospodin već tri dana sve isto pita i odmah izlazi a nikako da sjedne, a kamoli da se obrije, ošiša ili podšiša. Je li ti to nekako sumnjivo?

- Pa mora se priznati da je sve to poprilično čudnovato i, rekao bih, ali ne smijem i da tvrdim, da jeste svakako sumnjivo.

- Ovako ćemo uraditi! Izađi, i to ovog časa, sustigni ga i neprimjetno ga prati! Dobro otvori oči i gledaj gdje će da ode, s kim će da stane, kako se ponaša! Mislim da ovo nijesu ovo čista posla! Moguće je da čovjek i nije baš dobro sa samim sobom, a i da ti pravo kažem, tako mi i djeluje. Ko, zna, ne bilo primijenjeno, može i nekakav džumbus napraviti!

Pomoćnik je skinuo bluzu i iskrao se iz brijačnice.

Nije ga bilo ni poslije pola sata, ni nakon sat! Brica se počeo brinuti o njemu i žalio je što ga je uopšte poslao da ide za tako čudnovatim neznancem. Tješio se time da se mlađani kalfa, možda, zadržao negdje svojim poslom, pošto je, ionako, bio na svoju ruku, pomalo lijenj i veoma slabog karaktera kad bi prolazio pored kakve birtije. Kad je prošlo nešto više od dva sata, upravo onoliko vremena koliko mu je i bilo potrebno da sredi sve svoje mušterije, pojavio se pomoćnik.

Pošto nikog nije bilo u brijačnici brica ga je, sav zabrinut, a i ljutit, zapitao, skoro galameći: 

- Ma gdje si ti do sada, čovječe, zabrinuo sam se za tebe? Šta je bilo s tobom? Pričaj!

- Pa radio sam samo ono što ste i tražili od mene!

- Pratio si neznanca?

- Da!

- I?

- Odmah je, po izlasku iz brijačnice, stigao do vaše kuće...

- Do moje kuće?

- Da, gospodine, do vaše kuće!

- I? - Na vratima ga je sačekala vaša supruga, sređena i nakinđurena, pa pošto je dobro osmotrila da naokolo nema nikog, čvrsto ga je zagrlila i tako sočno poljubila da se coknulo cijelom ulicom. Zatim ga je čvrsto uhvatila za ruku i uvukla unutra...

- I?

- Pa nema tu nikakvo "i“, gospodine! Evo tek je sad izašao od nje - završio je umorni pomoćnik i sjeo je na stolicu za šišanje, podšišavanje i brijanje!

Foto: Ilustracija Facebook

Aforizam dana:

Nema boljeg akustičnog prostora od glave. Tu i metak prosvira.
Vladica Milenković
Aforizmi >>>

eSpona OTV EU

Proslava 30 godina plava

Otvorena televizija

Predstavljamo knjigu:

Iz ugla satiričara:

Preporučujemo knjigu:

 

Vildan knjiga

 

Preporučujemo knjigu:

 

Zeljko Rutovic knjiga Postmediji

 

Priča eSpone