Plasiranje neprovjereni, lažnih, neistinitih, vijesti postala je sve više zastupljena u svim medijima. Postavlja se rezonsko pitanje da li se to radi zbog većih zarada, gledanosti ili pak čitanosti.

Takođe, stručna javnost se posebno pita da li je to zbog nedostaka sredstava koji bi obezbijedili redovniju dinamiku izlaženja, da pomenemo ovom prilikom štampane medije ili bezpogovornog izvršavanja uredničkih zadataka, posebno, izvršavanja i propagiranja prikrivenih partijskih programa i dodvoravanje partijskim šefovima, ili nečeg  još nedokučenog. Nesumnjivo je da se radi i o pojavi manipulacije učesnika u informacionom procesu.

Podsjetimo se sadržaja prvog i drugog člana Novinarskog kodeksa Crne Gore u kojima stoji da je novinar dužan da brani slobodu i pravo na neometano prikupljanje i saopštavanje informacija, kao i na slobodan komentar i kritiku. Novinar radi u duhu ideje da bude kritički posmatrač onih koji su moćni u društvu, politici i ekonomiji. Za novinara su činjenice neprikosnovene, a njegova obaveza je da ih stavlja u pravilan kontekst i onemogući njihovu zloupotrebu, bilo da se radi o tekstu, slici ili tonu. Glasine i pretpostavke moraju se nedvosmisleno naznačiti kao takve. Obaveza je da vijest i komentar budu jasno razdvojeni.(Kodeks novinara i novinarki Crne Gore)

Iz navedenog jasno proizilazi koji su osnovi aktiviteta učesnika medijskog procesa.  Dužnost da se brani sloboda i pravo na prikupljanje i saopštavanje informacija. Za novinare su činjenice neprikosnovene. Da li je, upravo, istinito izvještavanje ugroženo u današnjim procesima informisanja?

Ako jeste, ili pak, ako postoje takvi slučajevi, koji, složićemo se, nikada i neće biti priznati od strane autora takvih neistinitih priloga dolazimo do pojave lažnog, neistinitog izvještavanja a koje je uslovljeno pojavom laži, odnoso lažnog, netačnog, izmanipulisanog izvještavanja.

U osnovi svega je novinar, reporter… dakle čovjek. Treba posebno istaći-slobodan čovjek. Kada kaže čovjek, Kant smatra da se “mora misliti na ono što je u njemu kao prirodno datom biću različito od ostalih bića. Ova razlika je u tome što sva ostala bića, što »svaka stvar u prirodi deluje prema zakonima. Samo umno biće ima sposobnost da deluje prema predstavi zakona, to jest prema principima ili volji”.  Jednostavno, čovjek deluje prema svojoj svijesti. Jedan od bitnih uslova da se obavlja posao informisanja javnosti je postojanje volje da se čini jedno ovako djelo.

“No kad je i čime je volja dobra? Onda kada se i ukoliko se u svom ispoljenju rukovodi moralnim zakonom. Taj zakon, da bi potpuno pouzdano vodio našu volju, sve volje, da bi važio univerzalno i u svim prilikama, ne može sadržinski ništa sugerisati našem delovanju, već tražiti samo zakonitost delovanja, to jest zahtevati takvo delovanje koje mogu i drugi ljudi prihvatiti. Ja ne mogu i ne moram unapred znati šta je sve ljudima korisno i prijatno; ali ću sigurno postupiti moralno ako »maksima« (načelo) koje se ja držim u nekom postupku jeste takva da može postati sveopšti zakon. Drukčije rečeno, ako unapred i ne znamo šta je u pojedinosti dobro, pouzdano možemo znati šta vodi moralnom dobru. To saznanje i tu moć poseduje svaki normalni ljudski um, pa bio obrazovan ili neobrazovan, a često se u ovom praktičnom problemu bolje može snaći jednostavni nego visoko obrazovani um. »Šta, dakle, imam da činim pa da moje htenje bude moralno dobro, za to mi nije potrebna dalekosežna oštroumnost. Neiskusan u pogledu toka sveta, nesposoban da budem spreman na sve njegove događaje koji se zbivaju, ja sebe samo pitam: A možeš li hteti da tvoja maksima postane opštim zakonom? Ako ne možeš, onda je treba odbaciti, i to ne za volju štete koja čeka tebe ili koga drugog, nego zato što kao princip ne može pristajati u moguće opšte zakonodavstvo”. (I. Kant, Dvije rasprave, prevod V. Zonenfelda).

Na kraju, ipak, treba ponovo podsjetiti na ranije konstatovano da je u osnovi svega novinar, reporter… dakle čovjek. Treba još jednom posebno istaći-slobodan čovjek.

Dr Mirko Jakovljević

Tekst preuzet iz časopisa “Nova Sloboda”