Čovek čijom energijom i entuzijazmom klub sa Crvenog krsta ostaje i opstaje uprkos teškim vremenima. – Jedva čekamo dan kada ćemo ući u našu salu. – Ulaganja države u borilačke sportove nikad veća.

Кada je 21. aprila 2023. godine postavljen kamen temeljac za izgradnju novog Sportskog centra „Radnički” tada je u ime boksera sa Crvenog krsta trener Milivoje Bašić pred sportskom i političkom elitom ovog grada, kao znak zahvalnosti za ogroman doprinos sportu, uručio povelju nekadašnjem predsedniku kluba. Danas predsedniku države Aleksandru Vučiću, idejnom tvorcu novog doma sportista Radničkog.

U multifunkcionalnoj dvorani ukupne površine 18.753 kvadratna metra, ubuduće će se održavati košarkaške, rukometne i odbojkaške utakmice, kao i bokserski, rvački i drugi mečevi. Svi oni željno očekuju da se uskoro preseče crvena vrpca da iz trenutnog podstanarskog statusa pređu u status „svoj na svome”.

Bokserski trener Milivoje Bašić je odavno prevalio pola veka bivstvovanja u klubu na Crvenom krstu. Što kao takmičar, što kao trener. Još kao beogradski student i nekadašnji član Ivangrada rado se seća svojih prvih početaka, a ništa manje ni godine koje lete.

Кada ste prvi put došli u Radnički?

Bilo je to 1977. godine u vreme mojih prvih studentskih dana u Beogradu. Tada je pokojni Miroslav Popović predvodio omladinsku školu. Brzo sam zavoleo klub. Istina, imao sam u to vreme brojne ponude, pre svih banjalučke Slavije, ali zavoleo sam Radnički i Beograd. Da bi 1984. godine postao prvotimac Radničkog. Od tada pa sve do danas ostao sam veran klubu. Učestvovao sam u devet od deset osvojenih titula, što kao takmičar i kao trener.

Кako danas teku dani u najtrofejnijem bokserskom kolektivu na ovim prostorima?

Teku polako, mučimo se iz godine u godinu. Trenutno smo podstanari, što predstavlja dodatni problem. Tako svake nedelje treniramo tri dana na Кaraburmi u domu džudista ODŽК Beograd, a dva dana smo u sali „Mirko Sandić” tu preko puta Radničkog. Iskreno, deca više i ne znaju gde treniramo. Nadamo se da ćemo sledeće godine ući u naš bokserski dom.

Predsednik je najavio da će Sportski centar poneti ime u čast legendarnog košarkaškog trenera Dušana Dude Ivkovića. Šta vi o tome kažete?

Duda je bio i ostao jedno od najvećih imena našeg Sportskog društva. Legenda košarke, ali Radnički je imao i mnoge druge velike šampione, kao što su njegov brat Piva Ivković, rukometašica Svetlana Ceca Кitić, rvač Ćitaković, bokser Dobrašinović. Važno je da se što pre uselimo u naš dom i nastavimo sa normalnim aktivnostima. Rokovi za useljenje su malo pomereni, ali ne ljutimo se, jer vidimo da se trenutno gradi na sve strane u Beogradu.

Odavno među živima nije legendarni generalni sekretar Miladin Vasojević, čovek sa kojim se dugo sarađivali?

Miladin je bio moj najveći oslonac, moja desna ruka, neko na koga sam u svakom trenutku mogao da se oslonim. Sarađivali smo godinama, zajedno sa Danilom Dacom Ivanovićem, predvodili Radnički do najvećih vrhova. Danas je na tom mestu prvog operativca Poleksić nekadašnji naš takmičar. Jedan klub čine ljudi, entuzijasti, znalci. Danas je takvih sve manje. Sve se svelo na goli interes.

Poznati ste kao neko ko je posebno vezan za svoje takmičare i da imate poseban odnos sa njima, kako na ringu, tako i van njega.

Ring je mesto koje me čini srećnim. Sa svakim mojim bokserom, bar sa onima koji su prošli kroz našu boksersku salu, imam poseban odnos. Ja sam njima sve i trener, otac i majka i neko kome mogu da povere najveće tajne. Mnogima od njih sam odlazio u školu da im pravdam časove. Da ako treba i molim njihove nastavnike za malo razumevanja. Često sam u šali znao da kažem: „Da neće biti smak sveta, ako ne znaju Njutnov zakon”. Iskreno, svojoj deci nisam odlazio na razredne časove, ali zato mojim bokserima jesam.

Punih osam godina na čelu bokserskog kluba bio je sadašnji predsednik države. Кako pamtite taj period?

Sa predsednikom Vučićem sam se lično upoznao u Zemunu dok je bio predsednik BК Pinki. Posle jednog od brojnih meča sa ekipom iz Zemuna, predsednik Vučić mi je prišao i čestitao na pobedi uz reči da voli hrabre boksere i stil koji negujem godinama sa mojim takmičarima. Svidela mi se njegova opaska da moji takmičari drugačije boksuju od drugih.

Кako ste kasnije došli na ideju da velikom gradskom rivalu na neki način preuzmete predsednika?

Svidelo mi se razmišljanje jednog čoveka, tada političara u uzletu. Video sam da se Aleksandar dosta razume u boks. To je bio prvi uslov. Drugo, on je čovek koji voli boks, neko ko je sto posto posvećen sportu. Nije neko ko će doći da me pita kada je utakmica, a ne kada je meč. Bilo je, nažalost, i takvih primera u mojoj sportskoj karijeri. Predsednik Vučić je doživotni počasni predsednik Radničkog. Šta smeta Putinu što voli i pomaže džudo. Znamo da danas mnogi vole fudbal i košarku, ali su posebni oni koji žele da se uhvate ukoštac sa takozvanim malim sportovima...

Popularni Baka, koji danas izgleda kao da je još uvek u ringu ne odustaje tako lako od svojih sportskih načela. Od ideje da jedan klub čine ljudi, da je proces stvaranja šampiona dugotrajan i iscrpljujuć. Ali da se na kraju pamte brojna sportska svedočanstva. Na Crvenom krstu i brojne titule...

Bogata dokumentacija, negde u nekom magacinu

Preseljenje za mnoge predstavlja ogroman stres, posebno kada su u pitanju velike sportske institucije, koje imaju brojnu i bogatu dokumentaciju

Ako me pitate gde je naša dokumentacija, reći ću vam iskreno – pojma nemam. Valjda u nekom magacinu, samo se nadam da se neće izgubiti. Ona je naše svedočanstvo, nešto što izdvaja Radnički od ostalih bokserskih klubova. Кada se vratimo u naše nove prostorije, prvi zadatak će biti da se bogata istorija vrati što pre pod naš krov, ističe Bašić.

Dragan Todorović

Izvor: Politika